Reiki je oblik alternativne terapije mnogo poznatije pod nazivom “isceljivanje energijom”. Ova terapijska tehnika je razvijena početkom 20-ih godina u Japanu i podrazumeva primenu transfera “univerzalne energije” na pacijenta preko ruku terapeta. Iako se već dugo primenjuje, postoje različite kontroverze o primeni ove terapijske tehnike, a njena stvarna efikasnost je čest predmet rasprave u stručnim krugovima. Uprkos tome, poslednjih godina raste popularnost Reiki terapije u celom svetu, tako da se procenjuje da u ovom trenutku postoji oko 4 miliona osoba koje su osposobljene za primenu nekog segmenta ili oblika ove terapije, dok u SAD čak 800 bolnica istovremeno nudi ovu vrstu lečenja sa drugim zdravstvstvenim uslugama.
Sama reč “Reiki” ima koren u japanskom jeziku od reči “rei” (univerzalan) i “ki” (životna energija), a najčešće se prevodi kao “mistična atmosfera2 ili “čudesni znak”. Ova praktičnu veštinu je razvio 1922. godine japanski budista Mikao Usui. Prema natpisu na njegovom nadgrobnom spomeniku, Usui je tokom svog života izlečio 2000 ljudi ovom terapijskom tehnikom. Iz Azije, primena Reiki tehnike se 40-ih godina 20. veka proširila preko Havaja prvo u SAD, dok je na Starom kontinentu popularizovana gotovo pola veka kasnije. Reiki koristi tehniku koja se često naziva “lečenje rukama” ili “lečenje dlanovima”. Prema iskazima samih reiki terapeuta, terapijski efekti nastaju kao posledica kanalisanja univerzalne energije čiji je naziv “qi”. Ova energija navodno ima izuzetan uticaj na naše telo, iako se njeno prisustvo ne može dokazati niti izmeriti nijednim poznatim instrumentom ili naučnom metodom. Usmeravanje ove energije u oboleli deo tela dovodi do gotovo trenutne mišićne i mentalne relaksacije, istovremeno pomažući prirodni proces isceljenja i dovodeći do poboljšanja emocionalnog, mentalnog i duhovnog zdravlja, navode terapeuti. Stanja i oboljenja kod kojih je primećen zdravstveni napredak posle primene Reiki terapije uključuju maligne bolesti, oboljenja srca i krvnih sudova, mentalne poremećaje poput ansioznosti i depresije, kod steriliteta, hroničnih bolnih stanja, neurodegenerativnih bolesti, autizma i hroničnih zapaljenskih oboljenja gastrointestinalnog trakta, kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest.
Iz razloga što Reiki tehnika nije religijsko učenje, sve zainteresovane osobe mogu da prođu trening za primenu ove vrste alternativne terapije. Međutim, treba biti obazriv, jer postoje mnogi kvazistručnjaci za ovu oblast, i to je zapravo i jedina opasnost kada je podvrgavanje Reiki terapiji u pitanju, jer ne postoji nijedno zdravstveno stanje ili bolest koji predstavljaju kontraindikaciju za njenu primenu. Iako većina reiki terapeuta ističe značaj obezbeđivanja mira i tišine tokom trajanja terapijske sesije, ima i onih koji tokom sprovođenja terapije savetuju puštanje tihe relaksirajuće muzike, tvrdeći da to podstiče relaksantni efekat reiki tehnika. Pacijent prilikom sesije potpuno obučen (što je još jedna prednost) leži ili sedi udobno zavaljen u stolici, dok terapeut spušta dlanove u različitim položajima uglavnom na glavu pacijenta, ali i lumbalni deo, torzo ili gornje i donje ekstremitete, u zavisnosti od vrste zdravstvenog problema. Terapeut drži svoje dlanove u određenom položaju 2-5 minuta, a sama terapijska sesija može različito trajati – od 15 – 20 minuta u zdravstvenoj ustanovi, do čak 90 minuta kod Reiki terapeuta u privatnoj praksi. Najčešće opisivani efekti terapije su mentalna i mišićna relaksacija i prestanak bolova, a interesantno je da svi pacijenti navode neverovatnu promenu topline dlanova terapeuta iz gotovo vrelih u ledene.
Prema istraživanju Univerziteta u minesoti, efekte Reiki terapije pacijenti najčešće opisuju jednom od sledećih izjava:
U Srbiji se Reiki terapija retko primenjuje. U nekoliko beogradskih domova zdravlja ovom terapijskom tehnikom se legalno bavi više lekara porodične medicine, ali je, prema rečima samih terapeuta, zainteresovanost odziv pacijenata izuzetno mali. Stručnjaci ističu da podvrgavanje Reiki terapiji ni na koji način ne može da škodi, što može da bude i najveća preporuka za primenu kod osoba sa hroničnim i teško ili potpuno neizlečivim oboljenjima.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc. spec.
Pratite nas